Simpatično neovisan, bigl će naći zabavu bilo gde ako ga ostavite samog. Nevolje mogu nastati ako je vlasnik previše ravnodušan i ne posvećuje dovoljno pažnje dresuri svoga psa, te ako ne zna kakvo se veliko karakterno biće krije u malom telu bigla.
Bigl je nastao otprilike u 14. veku. Najverovatnije je potomak staroengleskih goniča i harijera. Od 1300. godine postojali su mali goniči koji su peške pratili lovce većinom u lovu na zečeve, ali sam naziv bigl se pojavljuje tek 1475. godine.
Naziv bigl je uzet iz staroengleske reči „begle“ ili od keltske reči „beag“ ili iz francuske reči „beigh“ i sva tri izraza su u značenju mali. Bio je cenjen kao lovački pas i u kraljevskoj porodici. Organizovano gajenje ovog psa je počelo krajem 19. veka, a klub u kome su se gajile ove životinje je bio osnovan 1890. godine. Nekoliko godina kasnije je ova rasa došla i u SAD. Dobro podnosi toplotu i hladnoću i dobro se ophodi prema drugim rasama pasa.
