Blog

Rođendansko nazdravljanje.

Mislila sam da će jutros nešto posebno da se desi. Prva cifra se drugačije piše i izgovara.
Možda će mi kafa imati drugačiji ukus.
Ili ću odmah čim otvorim oči tražiti aparat za pritisak, vitaminske tablete i debele čarape.
Jer februar je, a ja sad žena u godinama.
A ništa.
Kafa isto ukusna, kremasta, savršeno zamućena i prija kao juče.
Rakijica za dezinfekciju, pritisak i sve dileme, lagano klizne niz grlo bez zastajkivanja. I još lepše miriše na krušku.
I februar luduje. Stotine godina zavejavao snegom i sad mu dosta. Rešio da bude rano proleće, jer mu se to uvek više sviđalo. Dosta mu i sve hladnoće i kukanja ljudi kako se zima otegla i kako nemaju drva više za loženje. I svih cvokotanja, smrzavanja, lomljenja na ledu, smrkavanja u četiri popodne. Ma ćao svima.
Natakao šešir i sunčane naočare i boli ga uvo.
Pijucka koktel i sunča belu kosu.
Smeška se ljudima zagonetno kao Mona Liza. Čudno mu što još ne shvataju lekciju.
Da je važno da ništa nije važno.
Dok se neki vode datumom i kalendarom, on će da uživa u svom hand made proleću.
Pa tako i ja
Sretan mi rođendan