Srešćeš usput razne ljude.
Isti je to put za sve na kraju. Neki se celi vek po gudurama lomataju, neki bazaju šumama, stazama i bogazama. Neki kroz travu krče svoj put. Ubeđeni da je tu nekad bio, samo je vremenom iz nečije obesti malo pomaknut. Kroz pustinje i prašume, krševe, livade i borove šume. Kako se već ko u puteve razume i kako tuda hodati ume.
I svi jednom izbiju na širok drum.
Kaljavi ili zatravljeni, izgužvani ili uređeni, od mokrog peska sve umusani ili tip-top sređeni. Drski, bezobrazni i oni blagi, mironosni. Lomatali se, ne lomatali na drum su izbili.
Tu koračaju jedni kraj drugih i kraljevi i prosjaci.
Siroti ko crkveni miševi i oni čiji su jastuci bili sve sami pliševi. Doktori nauka pravi i neki nabeđeni sveznalci u glavi. I konjušari, ratari, ulični svirači i pajaci. I maskirani u obične ljude, istinski mudraci.
Sve rame uz rame.
Ima ih koji se i dalje bune i drame. Idu napred- nazad, guraju se, čvrsto gaze i ne paze da nekog nezgodno ne nagaze. Hoće dole sa te staze, traže nevidljive prolaze. Ima ih drskih, pa i u duše hoće da zalaze.
Takvih nekih isto ima, pa prkose svima. Sve uzočin i kontra. Tu ne pomaže ni mantra, ni o životu savetnika smotra. Neće ni kako ‘oće i obrnuto, sa takvima putovati, to ti je kao da jedeš ‘leba stvrdnoto. Ne moraju da se skroz baš za sve krive, takvi su sami od sebe rođeni, nekom vijugavom filozofijom vođeni, kod nas se kaže: „Ko da su pišali na koprive“. Ili ih zaobiđi, s puta im se skloni, ili se njihovom gunđanju prikloni. Ako si im bar malo sličan po tome, vaše će putovanje biti prava komendija za sve novce, dabome.
Ima i onih koji im putam idu lagano. Vide ispred sumrake i boje, uopšte se toga ne boje. Šta će se gurati i u prsa busati, kad gde su bili i šta su videli, njima sve to dobro je. Nekad će ići sporije, nikad stati i slušati okolne mudrolije. Odmahnuti rukom i reći:
„To mi je, što mi je. Hoću li sad ludovati i uvis skakati, trčati okolo, ljude preskakati? Ili ću pak gledati da mi se do kraja još koji put posreći, pa da taknem rame nekoj maloj sreći. Nek je ona i kratka, bez neke misije ili zadatka. Nek je tek sreća, onako malecka u slatka, nevidljiva kao ruska gatka. To je ono što mi treba na ovom jednosmernom drumu bez povratka.
Širok drum
