Čovek se ne rađa human, već se humanost uči i razvija lepim vaspitanjem. Najranije detinjstvo je najpogodnije za razvoj humanosti, jer se tada dečiji duh najlakše oblikuje. Ako decu od malena učimo da dele svoje igračke i slatkiše sa drugarima, kao i da pomognu starijima, na dobrom smo putu da izrastu u ljude pune empatije, razumevanja i tolerancije.
Deca najbolje uče na primeru odraslih. Priča o humanosti mora se potkrepiti i dobrim primerima. Time što ih učimo humanosti, toleranciji, empatija i plemenitosti činimo da lako prihvate moralne vrednosti i postanu ugledni građani našeg društva. Humanost ima jednu lepu nit koja u čoveku budi osećaj zadovoljstva, utiče na samopouzdanje i činjenica da smo nekom pomogli budi u nama lepe osećaje. Deca nikada nisu mala da bi nekome pomogla.
Doniranje treba da postane deo našeg svakodnevnog života.
Kada deca prerastu garderobu, igračke sa kojima se ne igraju treba odložiti kutiju za doniranje, a ne baciti.
Tako je i odeljenje IV3 Osnovne škole ,,Vuk Karadžić“pokrenulo akciju prikupljanja novca prodajući igračke i knjige ispred zgrade u Ulici Kralja Petra br.65 zajedno sa učiteljicom Divnom Tankosić. Ideju je dala učenica Mirjana Lažetić i svaki dan je iznosila štand ispred svoje zgrade na kome su učenici prodavali igračke i knjige.Na ovaj način prikupljeno je 19.600 din. ,,Za Isidorin prvi udah“.
Treba znati da nekom naše malo mnogo znači!
